На часовима ликовне културе, ученици су кроз уметност оживели један од најлепших симбола српске културе – Грачаницу. Инспирацију смо пронашли у делима Надежде Петровић, која је својим снажним потезима и изразитим бојама дочарала лепоту српских манастира.

Ученици су користили темпере како би приказали Грачаницу у својој визији, пратећи стил славне уметнице. На папиру су се смењивали снажни контрасти, топли и хладни тонови, док је сваки рад приказан посебном енергијом. Уз упечатљиве нијансе наранџасте, плаве и љубичасте, наша Грачаница је попримила нови, модеран уметнички израз.

Поред манастира, ученици су сликали и косовске божуре – симбол страдања, али и вечне лепоте и снаге. Њихови цветови, насликани смелим потезима, били су прави украс ових ликовних радова. Током рада разговарали смо о значају Грачанице, о утицају Надежде Петровић на српску уметност и о томе како боје могу пренети осећања и поруке.

Ове ликовне активности тематски смо повезали са градивом о Немањићима на часу ПиД, истражујући природне лепоте и културно-историјске споменике Косова и Метохије. На овај начин, ученици су стекли шире разумевање значаја манастира Грачанице у српској историји и култури.

На крају, приредили смо изложбу у холу школе, а свако је представио своју слику и објаснио шта је желео да прикаже. Ови часови нису били само вежба у сликарству, већ и путовање кроз историју, уметност и емоције. Грачаница је засијала у новом светлу, баш као што ју је Надежда некада видела – пуна снаге, духа и лепоте.